Istaknuta blogerka jANIS sHMIZLA je u svoja prethodna 2 posta imala veoma interesantne opservacije o WC šolji i njenom blagotvornom i metafizičkom uticaju na našu svest. Nikad ranije nisam o tome razmišljao, ali još dok sam čitao gorepomenutu g-đicu shvatio sam da tu nešto ima. I više od toga, po meni to je apsolutna i iskustvom mnogostruko potvrđena činjenica koja se kao takva ne treba dokazivati, istina koja je oduvek čučala spakovana u nekoj zapuštenoj pregradi moje svesti, a danas se pretvorila u spoznaju o njenom postojanju.
Zaista, kad sam malo porazmislio neumitno dođoh do zaključka da je WC, klozet, klonja, kenjara, šitana, sraonik, zahod, nužnik, ćenifa, crevna ispovedaonica… zovite to kako hoćete, sveto mesto koje nikako ne smemo pojednostavljeno shvatiti kao lokaciju na kojoj se čovek može olakšati i pročistiti samo fizički, već i mentalno. To je definitivno mesto gde svako ljudsko biće može srediti misli, psihički se opustiti, izoštriti bistrinu duha i uzdignuti se iznad svakodnevne realnosti i iskustva, mesto na kome nam pogledi na svet i njegove nedokučive tajne postaju jasniji, gde možemo doživeti iznenadni bljesak istine. Jedino tu možemo dostići neokrnjeni stepen koncentracije na kojem se jedno obično sranje pretvara u uzvišeno znanje. Nigde kao tu možemo zauzeti konformnu poziciju Rodenovog “Mislioca” i izolovani od spoljašnjih uticaja biti istinski sami sa sa sobom, tj. približiti se sebi samima i oslušnuti unutrašnje glasove, koje inače od halabuke zahuktale svakodnevnice uopšte ne čujemo.
Koliko mi se samo puta desilo, da nešto zaboravim i danima ne mogu da se setim, a onda doživim trenutak prosvetljenja u trenutku kad se čuje ono “buć”, koliko puta su mi baš na tom mestu naizgled nerešive situacije postale kristalno jasne, koliko sam samo puta unutra ušao kao gubitnik, a izašao kao pobednik.
Sve ovo o čemu vam pričam se u mom slučaju potvrdilo i na profesionalnom planu. Moje kolege i ja se svakodnevno suočavamo s problemom kako da naše jedinstveno softversko rešenje u 19 različitih banaka odradi jednu te istu operaciju na 19 različitih načina, a da i dalje ostane jedinstveno pored permanentnih modifikacija i dopuna. Problematika je neverovatno složena i progresivno se komlikuje iz dana u dan, a priroda posla je takva da kada se problem pojavi mora se naći rešenje u vrlo kratkom roku. Napetost i neizvesnost lebdi u vazduhu sve do trenutka u kojem neko iz ekipe ne oseti zov prirode i ode barem na pišanje. Svakodnevna praksa je pokazala da se taj isti vraća sa ozarenim osmehom i uvek istom rečenicom na usnama: “Imam rešenje”.
Tajna svakog prosvetljenja definitivno jeste u samoći i izolaciji.
Нема коментара:
Постави коментар