Stani, pazi, vidi…, ja ću da ti kažem, a ti nemoj da mi veruješ. Nikad nisam bio prvi izbor na draftu, ali sam cenjen igrač. Nisam velika zverka, al’ sam zato nezaobilazna zlatna rezerva. Najbolji drugi igrač u profi ligi frajera. Kad ponestane pravih, a to je skoro uvek, tražena sam roba.
Ima jedno pe’šesnaest žena, koje smatram drugaricama i ja tu ništa ne bih menjao. Ni one ništa ne bi menjale, sve dok imaju dečka. Kako se to promeni, ja dobijam kapitalnu ponudu. To se ponavlja u ciklusima, do pojave nove zverke. Pogodili ste, aktuelni hit meseca je opet “ostarimo zajedno”, sa sve bacakanjem u naručje. I u ovom ciklusu, naručje je moje. Frajeri, gde ste?
Unapred se ograđujem bodljikavom žicom po pitanju sledeće pesme. Ona nije autobiografska i kao takva neće biti ponuđena Grand prdukciji. Samo sam se malo poigrao u stilu, kako bi to bilo, kad bi tako bilo.
* * * * *
Kao mač bez korice, bio bih bez Zorice
ja sam ti bez Nataše, k’o bez štampe ataše
ili voz bez stanice, takav sam bez Danice
ne žalim ni parice, da budem kraj Marice.
Pred kapi sam moždanom, kad nisam sa Grozdanom
napade gorušice, dobijam bez Dušice
od muke mi zeleno, kad te nema Jeleno
da mi prođe mukica, uteši me Vukica.
Kad mi je do ishrane, odlazim do Mirjane
il’ do Cice Lafice, kad mi je do kafice
najbolje vanilice, nalazim kod Milice
a krem palačinke, kod male Jasminke.
Za mene je Nadica, slatka čokoladica
prekrasna Ikonija, izvrsna đakonija
od malene Vlaste, apetit mi raste
a zar nije Vesna, sva delikatesna?
Nema većeg delije, kad sam do Anđelije
život mi je igranka, kad je sa mnom Jadranka
ostaviću cigarete, sve zbog jedne Margarete
da mi budeš žena, bi li Magdalena?
Oj, Ivana, Ivana, konstantno si snivana
ne znam glava gde mi je, od Oljine hemije
čujem neku muziku, kad ugledam Suziku
obuzet toplinom, kad sam sa Milinom.
Sad mi misli blude, sve zbog jedne Dude
nema takve čavke, kao u Dubravke
put do njenog kreveta, simfonija Deveta
kad nemam kod koga, dobra je i Goga.
