Prvobitno nisam imao nameru da se uključujem u sve ovo, ali kad sam već prozvan u sva tri matrixa… nek vam bude. Pet tačaka mi je malo, zato ću u svaku tačku da strpam i babe i žabe.
1. Čim sam krenuo u osnovnu školu odmah sam shvatio da se razlikujem od drugih. Prvo što sam primetio je da sam godinu dana mlađi od svih svojih “vršnjaka”, ja 6, a oni 7. E pa ne može to tako, govorio sam sam sebi, nisam ja ovde došao da budem najmanji i najslabiji. Iz petnih žila sam se upinjao da dokažem, opet sam sebi, da sam im u najmanju ruku ravan, ako ne i bolji od njih. Baš sam se upinjao. Toliko sam se upinjao, da sam radeći neki zadatak u školskoj klupi, a sve u težnji da ga što pre rešim, čvrsto stisnuo butinama svog jedinog pravog vršnjaka, nervozno klateći se napred nazad. Posle samo par minuta, osetio sam kako mi se kroz celo telo širi nepoznati sladostrasni osećaj. Bio sam potpuno zbunjen i ošamućen, preneražen i u blagom stanju šoka, ali čim sam došao sebi, zadatak je bio rešen. Taj ritual “stisni i ljuljaj” mi se jako dopao, iako nisam razumeo šta se to sa mnom događa i odakle taj čudesan osećaj dolazi. Recept za suzbijanje nervoze i dovođenje sopstvenog bića u smireno stanje, redovno sam primenjivao negde do sedmog razreda kada je, po prvi put, kulminacija bila propraćena nekakvim tečnim i sluzavim manifestacijama. Tek tada sam shvatio. Dan danas se tresem od smeha kada se setim svoje tadašnje reakcije: “jeeeeeeee, pa to je speeeeeeerma!!!…. a ono, a ono… pa ono je sve vreme bio orgaaaaaaazaaaam!?!?!”. E, tada sam se osetio kao pravo muško. Ovu prvu tačku sam mogao i da skratim: redovno se samozadovoljavam od svoje šeste godine.
2. Negde u trećem ili četvrtom razredu, kompletna površina školske klupe u kojoj sam doživeo svoj prvi orgazam, je bila toliko ižvrljana i išarana da nisi imao slobodnog mesta da na njoj nacrtaš ni probodeno srce. Direktor škole i učiteljica su pozvali moju majku na razgovor i zapretili da ćemo, ukoliko klupu ne dovedemo u ispravno stanje, morati snositi troškove kupovine takve iste, samo čiste. Majka, koja je i sama bila prosvetni radnik, mi je bez ijedne reči prigovora, jasno dala do znanja da je neprijatno iznenađena i veoma razočarana mojim ponašanjem. Iz sećanja mi je izvetrelo o kakvim se žvrljotinama radilo, ali pamtim da smo celu jednu subotu šmirglali, ribali i glancali klupu sve dok nije zablistala prvobitnim sjajem.
3. U jedanaestoj godini sam pored živih roditelja, ostao siroče. Svoga oca ne pamtim kao člana domaćinstva, u potrazi za novim uzbuđenjima, napustio nas je vrlo rano. Dok ga je moja majka uzaludno čekala, on je godinama noći provodio uglavnom po kafanama i u zagrljaju drugih žena. Dolazio je samo vikendom, na sat dva, da vidi svoga sina. Evidentan osećaj krivice je pokušavao da izleči besomučnom pričom upućenom svima koji mu se nađu na putu, da on ima sina kojim se diči. Bio sam sin za priču i pokazivanje, ceo grad je morao da zna čiji sam ja sin, čiji sam ja ponos. Formalni razvod braka, do kojeg je konačno došlo da bi se on ponovo oženio, mojoj majci nije mogao teže pasti. Jednog zlokobnog popodneva su je sa radnog mesta kao džak krompira prevezli na psihijatrijsku kliniku i tamo zadržali mesecima, a posledice tog događaja su trajale godinama. Bez bliže rodbine u prečniku od 250 kilometara, ostao sam prepušten sam sebi, živeo sam u školskom dvorištu i na ulici, hranio se i spavao po komšiluku i kod zle maćehe, a otac je i dalje, bez obzira na novonastale okolnosti, bio jako zauzet. Petice u školi su postale dvojke, ali škola kroz koju sam tada prošao nema cenu. Silom prilika, jako mlad sam na svojoj koži osetio surovost života i kroz to iskustvo naučio da bez trunke očekivanja u odnosu na druge ljude, čak i one najbliže, moram sam za sebe da se borim prolazeći kroz sva životna iskušenja, ma koliko strašna ona bila. Nekoliko puta sam bio na samoj ivici totalne lične propasti, ali sam uvek našao snage za prosvetljenje i novi uzlet. Vremenom sam uspeo da nađem svoj unutrašnji mir, zavolim samoću i da oslobođen svih strahova uživam u ljubavi i životu.
4. Prvi seks mi se dogodio pod vedrim nebom, u noći mog osamnaestog rođendana na travi nasipa Ade Ciganlije, i to sa one strane gde je “zimovnik” za splavove. Ne mogu da kažem da je bilo nezaboravno, sva sećanja su se utopila u osam velikih piva koja sam u tom trenutku imao u sebi. Zvala se Dijana, bila je vitka, visoka i prelepa, upoznao sam je kao ćerku neke zubarke koju je moj ćale nešto muvao, a na kraju se ispostavilo da je ćerka smuvala mene. Iste godine sam otišao u vojsku, i tamo sasvim slučajno ugledao njenu sliku u bikiniju na naslovnoj strani sportskog lista “Tempo”. Kandidatkinja broj 8 za maskotu reprezentacije Jugoslavije na Svetskom prvenstvu u fudbalu 1982. godine. To je za mene bilo veliko razočarenje, odmah sam je prebrisao. Inače se lako zaljubljujem, u dvadesetim sam imao nekoliko srećnih, ali i nesrećnih ljubavnih afera posle kojih sam dugo patio. U tridesetim godinama sam imao dva perioda za Ginisa, tri godine bez seksa, pa tri godine – nijedan dan bez seksa. Ironijom sudbine, od trenutka kada sam u svojim četrdesetim osetio da me žene i seks sve manje interesuju, počinje pojačano interesovanje žena za mene. Još uvek mi nije sasvim jasno da li mi je drago ili krivo zbog toga.
5. Gore pomenuti osamnaesti rođendan je ujedno i poslednji koji sam zvanično proslavio. Ne priznajem posebne datume, godišnjice, jubileje, Nove godine… Od života nemam ništa osim tog jednog dana u kojem se nalazim, zato svaki dan tretiram kao praznik. Za mene nema smešnijeg prizora od onog kada odrasli, da ne kažem matori ljudi, slave svoje rođendane, a vidim da ima i onih koji obeležavaju godišnjicu svog bloga, bože me sačuvaj. Drogu nikad nisam probao iako sam sklon porocima. Na najvećim iskušenjima sam bio kada sam zbog jedne ljubavi u Amsterdamu proveo mesec dana. Odoleo sam i dobro je što jesam, jer poznajući sebe, ko zna šta bi iz toga proizašlo. Alkoholu nisam odoleo, ali i to je prošlost, poslednji put sam se pošteno napio još u prošlom veku. Sada samo gustiram. Pušenje će me sigurno ubiti, ali o tome sam već pisao. Iskren sam do koske, ne umem da prećutim, a da ne fljusnem “istinu” svima u lice. S druge strane, u borbi da ta istina izađe na videlo, volim da preterujem i preuveličavam, što me često dovodi do granice laži.
Danas nisam lagao.
