Prosjak

Uzmite moje breme braćo, ne ustručavajte se,
Podelite sa mnom moju kob, biće vam lakše,
Ponesite deo mojih teškoća, da se malo uspravim.

Prosjak sam, koji žarko želi
Jade svoje sa vama da deli.

Evo vam malo stida, ponesite ga bar do ugla,
Uzmite ovo moje ćutanje i razglasite ga,
Daću vam i košmara deo, kad vas budem sreo.

Prosjak sam, ali se ne kajem
Evo, i kajanje vam dajem.

Moju zebnju i drhtaje prenesite do toplih mora,
Usitnite moju patnju raznoseći je na sve strane sveta,
Molitvu mi uslišite i izgovorite, jer su me reči napustile.

Prosjak sam, ali dobro pamtim
I sve ću duplo da vam vratim.

Bol moje duše, barem danas preuzmite,
Uvećajte moje dugove pa mi ih vratite,
Strahove slobodno ponesite, vratiće se sami.

Prosjak sam, ali dugo trajem
Jer ne prosim, nego dajem.

Uzmite mi od prošlosti i dodajte vagi da pretegne,
Polovinu mojih godina premestite u drugu ulicu,
Sa darovima vas narednih dana i tamo čekam.

Prosjak jesam, ali ko vas jebe
Zadržaću ipak, nešto i za sebe.

Ne veruj ženi koja laže

Na prvom Olivera K. i vladika Artemije, na drugom razgaćeni vadikali i Borka Vučić, na B92 kenjaju o Kosovu, na Pinku španska serija, a odmah zatim “Gledaj kevu, eliminiši malu”, na Avali telefonski kviz za retardirane, na Fox-u… nisam uspeo ni da skapiram šta je, a na blogu Valentinovo, Valentinovo, Valentinovo… Sreća u nesreći je, što sam igrom slučaja još juče dobio proliv, tako da je to jedini razlog što me danas sraćka zaobišla.

Dan zaljubljenih, mhm, kako da ne, zar to nije svaki dan? Zabole me. Moja ljubav je na 450 km odavde i trenutno ima 39,2 temperaturu, ali ne od ljubavi nego od gripa, a ni ja ovde se ne osećam mnogo bolje. Davno, davno bivša i srećno udata me posle tonu vremena zove baš na Dan zaljubljenih da proveri kako sam, i da overi šta ima novo kod mene, da eventualno nahrani svoju bolesnu sujetu u slučaju da još uvek patim za njom… Iz meni nepoznatih razloga, oduvek je bila ubeđena da ja strašno patim zbog nje i to joj je davalo neki čudan i meni smešan osećaj nadmoći i samopouzdanja. U principu nikad me nije volela, ali joj je moja ljubav strašno prijala. Koristila me dok nije našla boljeg. Nemam ništa protiv. Raskinuli smo na Dan zaljubljenih pre mnogo godina i tada sam joj, znajući za tu njenu uobrazilju iz zajebancije rekao da meni druga žena ne treba, ili ona ili ništa. Kada sam joj veselim i zvonkim glasom do najsitnijeg detalja pojasnio da ima mnogo toga novog i lepog u mom životu, uključujući nov posao i prelepu novu ljubav, brzo se dosetila da ima važnija posla i prekinula razgovor.

Posle nje zove ženska koju sam pre 4-5 godina bezuspešno pokušao da smuvam, a onda ipak sa njom postao blizak, u smislu ortaci, brat i sestra i te fore. Kada sam joj pričao za najnoviju blogovsku ljubav, činilo se da je srećnija od mene zbog toga. I bila mi je ubedljiva, kao kada se pravi prijatelj, iskreno i bez rezerve raduje vašoj sreći. Ali ne lezi vraže, od pre 2-3 nedelje počela je opasno da mi se nabacuje, što me na prvu loptu iznenadilo, ali ustvari i nije. Popelo joj se iz dupeta da je omatorila i da joj preti opasnost da ostane sama, pa se najzad dosetila i skapirala posle iks godina, kako joj ja savršeno odgovaram u svakom smislu, da se baš dobro slažemo, nikad ne nerviramo jedno drugo, a uz to sam ja, jedini od svih, sposoban da je nasmejem, što joj je jako bitna stavka. Ok, zasmejavanje nije isto što i ljubav, ali ne, baš je čvrsto rešila da sa mnom provede ostatak života.

- Alo bre ženo, oduvala si me pre 5 godina kao suvi list. Napušila si me.

- A ne, ja se toga ne sećam! Stvarno si bio zaljubljen u mene? Pa što mi nisi dao neki znak, čoveče.

- Daj ne kenjaj, pričali smo o tome satima i noćima, bila si veoma precizna da je prijateljstvo jedina opcija. Otpatio sam te, sad nema nazad.

- Ma ne, pa ja sam mislila da se zezaš, nisam to ozbiljno shvatila. Misliš da je sada kasno za nas dvoje? Nikada nije kasno…

Na stolu mi je bila otvorena knjiga baš gde treba. Odšaputao sam joj pesmu u telefonsku slušalicu. Nisam primetio da se zagrcnula od smeha.

Suviše kasno

S čežnjom ti priđoh da ponizan te molim,
al’ zanosu mom smejala si se
i moja ljubav za tebe samo igra beše.

Sada umorna i zasićena,
dok tužne gledaju me tvoje oči pune strepnje,
onu ljubav kojom davno goreo sam, ti bi htela.

Avaj, od nje davno pepeo posta, zaiskriti neće,
ona jednom tvoja beše,
sad pusti je da počiva sama.

H.Hesse

Branko

Rodio sam se od jutros
uprkos svim podacima o meni
a ipak stariji sam
od jutra i od sutra
i nisam zaboravio ništa
što je bilo pre mog rođenja
i sećam se svega
što je bilo posle moje smrti
i nisam kriv nizašta
što se desilo juče.

Branko Miljković

(29.Januar 1934 - 12. Februar 1961)

Ne stojim dobro sa datumima, ali sam upravo saznao da je sutra godišnjica smrti velikog pesnika Branka Miljkovića. Da sam to znao ranije, možda bih napisao i neki prigodan tekst o njemu, ovako mi ne preostaje ništa drugo nego da se na brzinu prisetim nekih njegovih, a meni najdražih stihova:

Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog između prstiju
budim je zbog reči koje peku grlo…

…uzalud je budim
jer će se probuditi drukčija i nova.

Dok su obale u svađi
Vode će mirno proticati.

Siđoše u pakao po nepravdu
Na kojoj se može ogrejati.

Evo cveta dovoljno smelog da miriše
Na praznom mestu i u uspomeni.

Ovo će se neizvesno kretanje završiti suncem.
…
Čuješ li zvezdani sistem moga krvotoka!

Dok budeš pevao ko će
Tvoje breme da nosi
Dok jedini prkosiš
Siromaštvu jasnoće.

Kuda ću? šta ću? svuda me noć traži.

Budan ja kradem ono što oni sanjaju.

Dockan je da posumnjamo u ono što je u našoj svesti
Celoga života reči su nas krale.

Kad narod otkrije tajnu kako se postaje velik
Trgovi će ostati bez spomenika.

Niko ne čuje
kako šumi lišće.

Ako pronađu zajednički jezik
Ptica i vatra mogu spasiti svet.

Dubina je sama svoj neprijatelj
Moje oči bez mene lepšu zoru vide…
…Pozdravljam te nepotkupljiva zoro sveta.

Ne postoji nebo koje je plavo
to je samo eksplozija našeg iznenađenja
nad prazninom.

Nema mene al’ ima ljubavi moje.

Sam u snu svome - ko će da me spasi!

Najlepše pevaju zablude.

Ko ne ume da sluša pesmu, slušaće oluju.

Kad mastilo sazre u krv, svi će znati
Da isto je pevati i umirati.

Hoće li sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj.

Pustite me da koračam
Prema sebi kao prema svome cilju.

Ako smo pali bili smo padu skloni.

Varka prodre u reč
Vatra dostojna proleća.

Vreme je da cvet progovori, a usta zaneme.

Ubi me prejaka reč.

Come Alive With Stepski

Have A Stepski Day

Catch That Stepski Spirit

Stepski’s Got Your Taste For Life!

Stepski, The Choice Of A New Generation

Now It’s Stepski For Those Who Think Young

You’ve Got A Lot To Live, Stepski Got A Lot To Give

O moj blože!

U početku beše reč, i reč beše u Bloga, i reč beše Blog.

Otišao sam u bložiju mater. A vi kakote?
Evo dobro, blogu hvala.

O moj blože!
Blože pomozi.
Blog ti pomogao.
(Ako) Ima bloga!
Lep k’o blog.
Ja sam svoj blog.
Blog zna zašto je to dobro.
Čoveka je blog stvorio slobodnim.
U svemu se oslanjam na bloga.
Blog sve vidi.
Sve dolazi od bloga i sve se treba vratiti k njemu.
Blogovanje, ludom radovanje.
Nema života bez bloga.
Ovi su stihovi ispevani u slavu bloga.
Treći put blog pomaže.
Blog ih je isterao iz raja.
Neka vas blog čuva.
Budi blog s tobom.
U blogu je spas.
Blog, naš gospodar.
Predao sam svoju sudbinu u Bložije ruke.
Verujem da blog postoji.
Da blog ne postoji, trebalo bi ga izmisliti.
Potrebna nam je vera bložja.
Blog te blogoslovio!
O blože, daj mi snage.
Sačuvaj me blože iskušenja i u pravdi održi me.
Istinom me svojom vodi i pouči me, jer ti si Blog, moj Spasitelj.
Oprosti im blože, ne znaju šta pišu.
Presveta Blogorodice pomozi nam.
B(l)og me stvorio, blog me uništio.
Ne dao blog većeg zla.
Majko bložija, da li vidiš šta rade sa tvojom decom?
Moli se Blogu da očisti srce tvoje od licemerstva, jezik tvoj od laži.
Uzdajte se svim srcem u Bloga, a nemojte se veličati svojom mudrošću.
Za ime Bloga!
Videćeš ti svoga bloga.
On bi se i bloga odrek’o.
Obložavam vas.
Srećan vam Bložić.
Ma daj, nemoj više da nas bložiš!

Blog te jeb’o, daj ladne obloge.