Na prvom Olivera K. i vladika Artemije, na drugom razgaćeni vadikali i Borka Vučić, na B92 kenjaju o Kosovu, na Pinku španska serija, a odmah zatim “Gledaj kevu, eliminiši malu”, na Avali telefonski kviz za retardirane, na Fox-u… nisam uspeo ni da skapiram šta je, a na blogu Valentinovo, Valentinovo, Valentinovo… Sreća u nesreći je, što sam igrom slučaja još juče dobio proliv, tako da je to jedini razlog što me danas sraćka zaobišla.
Dan zaljubljenih, mhm, kako da ne, zar to nije svaki dan? Zabole me. Moja ljubav je na 450 km odavde i trenutno ima 39,2 temperaturu, ali ne od ljubavi nego od gripa, a ni ja ovde se ne osećam mnogo bolje. Davno, davno bivša i srećno udata me posle tonu vremena zove baš na Dan zaljubljenih da proveri kako sam, i da overi šta ima novo kod mene, da eventualno nahrani svoju bolesnu sujetu u slučaju da još uvek patim za njom… Iz meni nepoznatih razloga, oduvek je bila ubeđena da ja strašno patim zbog nje i to joj je davalo neki čudan i meni smešan osećaj nadmoći i samopouzdanja. U principu nikad me nije volela, ali joj je moja ljubav strašno prijala. Koristila me dok nije našla boljeg. Nemam ništa protiv. Raskinuli smo na Dan zaljubljenih pre mnogo godina i tada sam joj, znajući za tu njenu uobrazilju iz zajebancije rekao da meni druga žena ne treba, ili ona ili ništa. Kada sam joj veselim i zvonkim glasom do najsitnijeg detalja pojasnio da ima mnogo toga novog i lepog u mom životu, uključujući nov posao i prelepu novu ljubav, brzo se dosetila da ima važnija posla i prekinula razgovor.
Posle nje zove ženska koju sam pre 4-5 godina bezuspešno pokušao da smuvam, a onda ipak sa njom postao blizak, u smislu ortaci, brat i sestra i te fore. Kada sam joj pričao za najnoviju blogovsku ljubav, činilo se da je srećnija od mene zbog toga. I bila mi je ubedljiva, kao kada se pravi prijatelj, iskreno i bez rezerve raduje vašoj sreći. Ali ne lezi vraže, od pre 2-3 nedelje počela je opasno da mi se nabacuje, što me na prvu loptu iznenadilo, ali ustvari i nije. Popelo joj se iz dupeta da je omatorila i da joj preti opasnost da ostane sama, pa se najzad dosetila i skapirala posle iks godina, kako joj ja savršeno odgovaram u svakom smislu, da se baš dobro slažemo, nikad ne nerviramo jedno drugo, a uz to sam ja, jedini od svih, sposoban da je nasmejem, što joj je jako bitna stavka. Ok, zasmejavanje nije isto što i ljubav, ali ne, baš je čvrsto rešila da sa mnom provede ostatak života.
- Alo bre ženo, oduvala si me pre 5 godina kao suvi list. Napušila si me.
- A ne, ja se toga ne sećam! Stvarno si bio zaljubljen u mene? Pa što mi nisi dao neki znak, čoveče.
- Daj ne kenjaj, pričali smo o tome satima i noćima, bila si veoma precizna da je prijateljstvo jedina opcija. Otpatio sam te, sad nema nazad.
- Ma ne, pa ja sam mislila da se zezaš, nisam to ozbiljno shvatila. Misliš da je sada kasno za nas dvoje? Nikada nije kasno…
Na stolu mi je bila otvorena knjiga baš gde treba. Odšaputao sam joj pesmu u telefonsku slušalicu. Nisam primetio da se zagrcnula od smeha.
Suviše kasno
S čežnjom ti priđoh da ponizan te molim,
al’ zanosu mom smejala si se
i moja ljubav za tebe samo igra beše.
Sada umorna i zasićena,
dok tužne gledaju me tvoje oči pune strepnje,
onu ljubav kojom davno goreo sam, ti bi htela.
Avaj, od nje davno pepeo posta, zaiskriti neće,
ona jednom tvoja beše,
sad pusti je da počiva sama.
H.Hesse
Нема коментара:
Постави коментар