Skitsko zlato

To što sam ja morao u četrdeset godina
divlji narodi činili su stoljećima
ja sam preko noći morao napuniti riznice
otkriti tajnu Istoka
organizirati svoj srednji vijek
spaliti knjige i napisati nove

Oni su nasljeđivali tajne zanate
slobodne gradove i kužne utvrde
ja sam svoje katedarale morao
sagraditi sâm u jednom danu
dovesti u plamtećim lađama
mukla noćna zvona
iz neprijateljskih livnica

Izroditi svoje pretke i nasljednike
zidati puškarnice
širiti pismenost izmisliti zastavu
domovinu – zavičaj slabih
sve se to od mene očekivalo
cijelu povijest morao sam ispisati
jer to nisu obavili moji pretpostavljeni
podići svoju majku i svojeg oca na noge

Sve što su Skiti
pogubljeni po unutrašnjim džepovima vremena
plijenili i talili
ja ću sâm do ručka

Arsen Dedić

Neko mi je ukrao naslov

Bolestan sam. Teško, teeeeško. Duuugo, dugo.

Patim od osećaja superiornosti i to je pogubno po mene.

Nedostatak konkurencije dovodi do nedostatka želje i ambicije.

To ubija svaku akciju, što dovodi do stanja svesti koje se može nazvati čekanjem.

Čekanje bez očekivanja. Skoro kao nirvana. Čekam da odem.

Srce mi je poletelo u velike visine, a ja sam ostao dole i bez srca. Ništa me ne dotiče.

Terapija koja dovodi do nekog trajnijeg olakšanja, nikad neće biti izmišljena.

To je superiorno znanje.

Toliko sam superoran, da ću pomoć i spas da zatražim od inferiornih. I to bez trunke blama.

Da li biste mi poverovali?

Mala noćna

petnaest
minuta posle ponoći
sakupljam prašinu prethodnog dana
da je još jednom osetim pod prstima
pre nego je zauvek
oduvam sa
dlana.

juče se
raspršilo u mojem sećanju
taj prah je sve što unosim u novi dan
u kojem me ona ista neizvesnost čeka
sa kojom sam sinoć
potonuo
u san.

Ajmo svi na neferendum

Kreativna magla nadamnom se nagla,
To me strašno grize, dovodi do krize.

Odvrn’o sam česmu da natočim pesmu,
Nit’ kapi, nit’ stiha, umorna mi psiha.

Pomanjkanje uma skreće me sa druma,
U kvaru mi umni sustav, glas’o bi' za novi ustav.

Intravenozno se tešim sa buretom brendija -
glasaće i Muftija Hadži Hamdija Efendija.

Smeh

Podsmevaj se samome sebi, ako hoćeš da te drugi ozbiljno shvate..

Ono čemu si u stanju da se smeješ je ono sa čime možeš da živiš.

Nije dovoljno imati smisao za humor. Potrebno je imati ga dovoljno da ne preteraš.

Izgubljen je onaj dan u kojem se nijedanput nismo nasmejali.

Smeh je životna muzika. Ko se smeje taj i traje.

Smisao za humor je zdrav razum koji pleše.

Smeh je najkraće rastojanje između dva čoveka.

Upozorenje depresivcima: oprezno sa smehom, smeh može biti poguban po vašu bolest.

Humor je kao gumeni mač, možeš njime da probadaš - bez da pustiš krv.

Sapun je za telo, smeh je za dušu.

Najviše si živ dok umireš od smeha.

Smeh je čudo, skoro k’o bicikl.