- Jebote, nikako da skapiram ove klince.
- Koje klince, o čemu pričaš?
- Ovu nedonoščad što otvaraju blogove u slavu nekakvih “nazovi” idola. Bar da su neki likovi, nego jeeebooote… pazi ovo, Jelena Karleuša, Jelena Rozga, JelenaM o Dejanu Stankoviću…, pa onda Sve o Ceci, Emina Jahović, Ana Nikolić, Veliki i mali brat, Zveeezde Granda jebooote…, teniseri, teniserke, Bekam, Ronaldo, pa ona Henryeva…. dobro ona više nije klinka, sad je predsednica…, pa junaci raznih teenage serija za koje niko nije čuo, jebote…
- Jeste, to je i meni smešno, ali dobro… Mojne da si prestrog, svi smo kroz to prošli, ajde reci da kao klinac nisi imao svoje idole?
- E, nemoj da sereš, to ne može biti isto! Išao sam u bioskope, na utakmice i koncerte da vidim svoje idole, lepio sam postere po sobi, u krugu svoje intime, razumeš, ali nisam imao svetu misiju da pronosim njihovu slavu, nisam ulicama nosio transparente sa njihovim likom, nisam medijski promovisao svoju besvest, nisam se bavio propagandom, jebote.
- Smanji malo doživljaj sa tim “jebote”! I nisi baš nešto…
- Šta nisam?
- Pa to, …jebome.
- Aham… Čuli su za Cobeta, a nisu čuli za drugu Božiju zapovest, jebote!
- Opet ti… Koja je druga i Who-The-Fuck-is-Cobe?
- Cobe je ovaj pored Dinče, a druga zapovest je “Ne pravi sebi idola, nemoj im se klanjati niti im služiti”.
- Hoćeš da mi kažeš da si se kao klinac ložio na Stari Zavet, a ne na debelog Čobija ili na neku sisatu pevaljku? Ma daaaj, pričaj to nekom drugom! Kladim se da i dan danas onanišeš na neku selebrušu.
- E, ne zajebavaj, da te ne nabodem. Blizu si utoliko što su moj međunožni vršnjak i uslovno rečeno seks, verovatno jedini idoli iz mladosti kojih se i dalje držim.
- Da me nabodeš??? Jel’ i to neka seksualna aluzija, da ne kažem iluzija? Znači, to su tvoje opsesije…, pa jel’ hoćeš da pričamo malo o tome?
- Pa mis’im… šaja znam, ako nisi gadljiva, hehe.
- Dadada. A što uslovno rečeno? Pod uslovom da ti se digne, ili šta…?
- Opet podjebavaš! Ti znaš za onaj moj mali problem, da ne mogu da se uzbudim pored devojke koju ne volim.
- Hm, znam da imaš mali… problem, ali nisam znala da je to u pitanju. I, šta kažeš, ne diže ti se na devojke koje ne voliš? Straaašan problem!
- Da, ali samo sa onom koju ne volim, a na onu koju volim – napalim se u momentu.
- Aha…, a u kojoj meri ti to remeti normalan život?
- Jebote, pitaš gluposti! Pa kako da vodim ljubav, ako artiljerac ostane gluv na komandu gotovs?
- A zašto bi vodio ljubav s nekom koju ne voliš? Zašto vođenjem ljubavi nazivaš nešto što u sebi nema ljubavi?
- Čekaj, čekaj malo, ne skreći sa glavne teme.
- Naprotiv mili, upravo govorimo o suštini problema.
- Prosvetli me, keve ti.
- Ništa komplikovano. Glavni problem je u tome što ti hoćeš da spavaš sa ženama koje ne voliš. U tome je suština problema, veruj mi.
- Čekaj bre, svi muškarci to rade, čak i oni najverniji. Ako nemaju zdravstvenih problema, spavaju sa ženama iako ih ne vole. Veruj ti meni! Ali, moj problem je u tome što se meni ne diže ako je ne volim.
- A drugima se diže bezobzirno?
- Normalno. Recimo, moj ortak, Burgija. Spava sa svakom koja mu je na dohvat ruke, i uvek je podjednako napaljen, bez izuzetka.
- Siguran si u to? Nisi nikad posumnjao da te dotični Burgija samo loži i tako leči svoju bolesnu mušku sujetu? Čula sam da muškarci to rade.
- Ne znaš ti Burgiju, glupo je trošiti sumnju na nešto što je van svake sumnje.
- Onda, stvari stoje ovako. Ili svi muškarci, uključujući i Burgiju, imaju sposobnost da se zaljube na nekih 15 minuta u ženu koju zapravo ne vole, ili ti imaš ozbiljan zdravstveni poremećaj.
- Ali kad sam sa onom koju volim, nemam nikakvih problema.
- Onda te jebe savest. Nisam ni znala da je imaš, čestitam.
- Ti dobro znaš da ja nemam savest.
- Znam da nemaš, ali sada više nisam sigurna, izgleda da je imaš. A vidiš, kod mene je sve drugačije.
- Slušam.
- Ja spavam s raznim muškarcima, ali prema svakom od njih osećam nekakvu ljubav.
- E pa jebiga, to je ključna razlika, ti nikada ne spavaš sa onima koje ne voliš.
- Pa to ti kažem. Daj mi reci, molim te, kako to izgleda kad spavaš sa onom koju ne voliš, opiši mi, kako to radiš?
- Šta da opišem? Prvo se mazimo i ljubimo, ja pokušam da se napalim, kad vidim da ne mogu ja se ispružim, zažmurim i zaspim.
- Šta, ladno zaspiš pored vrelog ženskog tela koje te želi?
- Ladno.
- A ona?
- Otkud znam, valjda i ona spava.
- Tvoj kurac spava, a ona leži u mraku i misli da si impotentan.
- O užasa! Ali ja nisam impotentan!
- Slušaj, neki idoli na vrhuncu svoje slave jednostavno padnu… u zaborav. Šalim se, stvarno je zločin misliti tako o nekome ko nije impotentan.
- Strašno! Da li možeš to da zamisliš?
- Nije mi teško to da zamislim. Ležiš tako u tami i misliš: “On je impotentan”.
- A, u stvari, nije.
- U stvari, on te jednostavno ne voli. Ali znaš, ženi je lakše da misli da je muškarac impotentan, nego da je ne voli. Znam o čemu pričam i veruj mi da je baš tako, ovo ti govorim kao žena.
- Stvarno? To ti se često događa?
- Šta to?
- Pa to, da ležiš pored frajera u mraku i misliš da je impotentan?
- Svi moji muškarci su bili potpuno ispravni u tom pogledu, ti si bio jedini sa kojim mi, i pored obostrane ljubavi, seks nije uspeo…… Čekaj, čekaj…, da li to znači da me nisi ni voleo?
- Ma, volim te, pile.
- Onda si impotentan.
- Onda…, jesam.
- Znala sam.
