mrak pada na Čovečanstvo
i lica postaju nešto užasno
što je htelo više
od onog što se
pruža.
svi naši dani
obeleženi su neočekivanim
povredama - neke od njih su
prava katastrofa,
druge manje od toga
ali čitav taj proces
je zamoran i neprekidan.
zakon mrcvarenja.
mnogi dižu ruke
ostavljajući
prazne prostore
tamo gde bi trebalo da su
ljudi.
naši preci,
naši vaspitni sistemi,
država, masmediji,
pristup životu
zaveli su i obmanuli
mase: pobeđene su
jalovošću
aktuelnog
sna.
nisu svesni
da ostvarenje
ili pobeda
ili sreća
ili kako god to nazvali
mora imati svoje poraze.
samo ponovno pribiranje
i kretanje napred
privodi suštinu
bilo kakvoj magiji
koja može da se razvije.
i sad
kad smo spremni
za samouništenje
vrlo je malo toga
ostalo da se ubije
što čini tragediju
manje-više
mnogo mnogo
većom.
* * *
Prokockali smo Istoriju
kao družina pijanaca
koja se kocka na sitno
u muškoj klonji lokalnog bircuza
* * *
Da, svakodnevno srećem na stotine ljudi koji su odustali od sebe. Ne, nisu me uvukli u svoj mrak, naprotiv, ako me je išta spasilo mraka, onda je to mimoilaženje s gomilom.
Potraga za rečima, koje bih da uperim ka mestu i trenutku, nije dugo trajala.
Njihov autor nije s ovih prostora, nije čak ni svedok trenutka.
Umro je na današnji dan, a zvao se Henry Charles Bukowski.
