Kuvarski blog Jean-Paul Sartra

3. oktobar

Danas sam razgovarao sa Kamijem o mojoj ideji da napišem "Kuvar". Iako on nikada ništa ne jede, mnogo me je ohrabrio, požurio sam kući da odmah prionem na posao. O, kako sam uzbuđen! Počeo sam da radim na formuli za moj Denverski omlet.

4. oktobar

I dalje radim na omletu i nikako mi ne ide. Pravim omlet za omletom, nižem ih jedan za drugim, kao četu vojnika koja maršira direktno u more, svi mi izgledaju prazno, odsutno i šuplje. Želim da napravim omlet koji izražava besmislenost egzistencije, a jedino što uspevam da izvučem iz njih je ukus sira. Gledam ih na tanjiru, ali oni ne gledaju u mene. Pokušao sam da ih jedem u mraku, ali ne vredi. Malro mi je predložio da dodam papriku.

6. oktobar

Shvatio sam da je tradicionalna forma omleta (jaja i sir), totalno buržoaska. Danas sam pokušao da napravim omlet od jedne cigarete, malo kafe i 4 kamenčića. Servirao sam ga Malrou, koji se odmah ispovraćao. Na dobrom sam putu, ali predamnom je dugo putovanje.

7. oktobar

Danas sam ponovo modifikovao moj recept za omlet. Svi dosadašnji pokušaji su mi doneli samo ogorčenje, a degustatorima samo mučninu. U pokušaju da dostignem buržoaski nivo, nabacio sam dva pržena jaja preko očiju i takav šetao ulicama Pariza sat vremena. Naleteo sam na Kamija u Select-u. Rekao mi je: "patetična budaletino, idi kući i operi to lice!". Iznerviran, prosuo sam mu kotlić ribljeg paprikaša u krilo. To ga je razbesnelo, zgrabio je slamku sa stola, istrgao je iz papirnog omotača, od papira napravio kuglicu koju mi je svom snagom dunuo kroz slamku direktno u oko. "Aooj! Pizdo!", dreknuo sam plačnim glasom. Ustao sam sa poda psujući i pobegao sa lica mesta držeći se za oko.

10. oktobar

Iz dana u dan pokušavam sve radikalnije interpretacije tradicionalnih jela, u nastojanju da nekako izrazim prazninu koju ovih dana osećam. Danas sam pokušao sa sledećim receptom:

Tunjevina zapečena u tepsiji

Sastojci: 1 velika tepsija

Stavite tepsiju u hladnu rernu, stavite stolicu ispred rerne, sednite na stolicu i ostanite tako zauvek. Razmišljajte o tome kako ste gladni. Kad padne noć, nipošto ne palite svetlo.

Iako ovaj recept verno dočarava prazninu, ipak mu nedostaje buržoaski životni stil. Kako ćemo prepoznati da smo ostali zakinuti za tunjevinu zapečenu u tepsiji, a ne za neko drugo jelo? Sve sam više isfrustriran, majke mi.

12. oktobar

Oko mi je još uvek otečeno. Mrzim Kamija.

25. oktobar

Primoran sam da napustim projekat pisanja kompletnog "kuvara". Umesto toga, sada tragam za jednim receptom koji će u sebi otelotvoriti stradanje čoveka u svetu kojim vlada Neosetljivi Bog, a u isto vreme, konzumentu obezbediti bar po jedan sastojak iz svake od 4 osnovne grupe hranljivih namirnica. S tom namerom, kupio sam 300 kilograma životnih namirnica u piljari na ćošku i zaključao se u kuhinji, odbijajući da ikog drugog pustim unutra. Posle nekoliko nedelja rada, pošlo mi je za rukom da sastavim recept za jelo od 2 jaja, pola šolje brašna, 4 tone govedine i jednog praziluka. Iako sam na samom početku, bojim se da me čeka još mnogo posla.

15. novembar

Osećam da sam veoma blizu velikog dostignuća. Izmišljao sam i pripremao jelo za jelom, ali nijedno od njih nije izražavalo uzaludnost postojanja ništa bolje nego da sam naručio picu. Jutros sam iz kuće izašao prilično depresivan, besciljno sam lutao ulicama. Odjednom, kao da mi se nebo otvorilo. Mozak mi je elektrificirao pod najezdom novih ideja, "đus, tost, mleko,..., đus, tost, mleko...", mumlao sam naglas. Shvatio sam da me još samo jedan sastojak deli od stvaranja hranljivog doručka. Gadnog, doduše, ali nabijenog egzistencijalnom autentičnošću. Požurio sam kući nestrpljiv da počnem sve ispočetka.

18. novembar

Danas sam pokušao još jednu varijaciju: đus, mleko, tost i čips od sira. Još jedan sumorni neuspeh. Svašta sam pokušavao. Đus, tost, mleko i viski, đus, tost, mleko i pileća džigerica, đus, tost, mleko i Malroova pljuvačka. I ništa. Nema mi pomoći, u agoniji sam. Đus, tost i mleko trčkaraju oko mog napaćenog mozga koji gori u groznici, kao bezbožno trojstvo okrutnog poricanja. Četvrti sastojak, šta bi to moglo biti!? Gubim razum, izgubljen sam kao Indijanac koji traži Sveti Gral na Menhetnu. Svoj zadatak moram da privedem kraju, ali mi ponestaje novca za hranu. Možda čoveku nije ni suđeno da sazna. Rešio sam da se zaposlim u nekom restoranu.

21. novembar

Kami je danas bio u restoranu. Nije imao pojma da sam ja bio u kuhinji i da sam mu, pre nego je poslužen, krem čorbu začinio šlajmarom. Sic semper tyrannis.

23. novembar

U restoranu sam naišao na nerazumevanje. Dobar deo klijentele se žalio da ih moj specijalni doručak (stranica iz Prustovog "Traganja za izgubljenim vremenom" i let lampa kojom stranicu treba zapaliti) ostavlja gladnim. Kao da je njihova glad od ikakvog značaja. "Ali, mi umiremo od gladi", govorili su. Pa šta? Na kraju će svakako umreti. Od takvih mi uvek pripadne muka. Dao sam otkaz. Glupo je da jedan Jean-Paul Sartre konobariše. Imam dovoljno novca da uskoro nastavim svoj rad.

24. novembar

Sinoć sam sanjao jedan san. U njemu, stojim sam, na plaži. Strašna oluja besni oko mene. Počinje i kiša. Pada noć. Shvatam kako sam mali i beznačajan, kako je čitavo čovečanstvo samo trunka u Božijem oku, a ja samo trunka u tom čovečanstvu. Iznenada, pored mene se zaustavlja crveni Cadillac kabriolet, u njemu su dve prelepe devojke, Jojo i Vendi. One me kupe i odvode u svoju holivudsku vilu, daju mi pola kile kokaina i sa mnom ludački strasno vode ljubav do kraja mog života.

26. novembar

Danas sam napravio Švarcvald tortu od 3 kile trešanja i živog dabra, izazivajući samu definiciju reči "torta". Bio sam veoma zadovoljan. Malro je rekao da se iskreno divi mojoj torti, ali da ne može da ostane na desertu. Svejedno, mislim da bi ovo mogao biti vrhunac mojih dosadašnjih dostignuća, rešio sam da se prijavim na Betty Crocker Bake-Off, internacionalno takmičenje kuvara amatera. Nagrada je milion dolara.

30. novembar

Danas je održano takmičenje. Stvari se baš nisu odvijale onako kako sam zamislio. Dok je žiri većao, dabar se malo uznemirio i ujeo Betty Crocker za ručni zglob. Dabrove moćne čeljusti su sposobne da poseku osrednju šumu plave smreke za manje od deset minuta, ne treba trošiti reči da mu za nežni zglob omiljene američke kuvarice treba mnogo manje. Osvojio sam samo treće mesto, a protiv mene je pokrenuta veoma neprijatna sudska tužba.

1. decembar

U poslednja 2 meseca sam tokom svake nedelje nabacivao po 12 i po kilograma i sada me zapljuskuju plime prosvetljenja. Glupo je biti toliko debeo. Moj bol, očaj i krajnja usamljenost su potpuno identični kao što su bili dok sam bio mršav, ali izgleda da, ovakav, ostavljam daleko slabiji utisak na devojke. Od danas živim samo na cigaretama i crnoj kafi.

Čik pogodi šta imam za večeru

Zeca u vinu, jagnje u blatu,
luk i slaninu, šopsku salatu,
kulen, projaru i plavu traku,
biftek na žaru, ajvar, musaku.

Pitu bez kora, jare u glini,
plodove mora u testenini,
pticu u mleku, pečeno prase,
pa štrudlu neku s mak i orase.

Pohovan mozak, burek sa mesom,
tzatziki umak sa urnebesom,
punjenu gusku, sarmu, tortilju,
salatu rusku, smuđ na roštilju.

Pečeno pile na bečki način,
teleći file, lovor ko začin,
i feferone i sir od koze,
tri toblerone, dve kaprićoze.

But u pepelu, mleko u prahu,
sve ću da smažem u jednom dahu,
ashes to ashes, dust to dust,
odoh da jedem, because I must.