Ljubav kao potreba za spajanjem

“Ljubav je nešto večno; aspekti mogu da se menjaju, ali ne i suština.” - Vincent van Gogh

Astrološki posmatrano, aspekti su odnosi između nebeskih tela. Kako svako od nas predstavlja galaksiju u malom, aspekte možemo razumeti kao uzajamnost individualnih galaksija ili pojedinih delova unutar svake galaksije ili, zašto ne, kao uticaj arhetipskih tema koje nas poput meteorske kiše zasipaju vekovima. Ljubav, kao ultimativna težnja ka zbližavanju i konačnom spajanju sa besmrtnom suštinom je, ako se ne varam, najjača arhetipska potreba svake individue.

Da se razumemo, sudar dveju galaksija nikako ne podrazumeva sudaranje zvezda koje im pripadaju, jer su galaksije, pre svega, prazan prostor u kojem su razdaljine između zvezda ogromne. Međutim, galaksije prilikom sudara jedna drugoj načisto “poremete” gravitaciju, što dovodi do uzajamnog mešanja prašine i gasova, pri čemu se stvaraju gusti stubovi prašine i masivni molekularni oblaci, čijom se snažnom kompresijom rađaju milioni novih zvezda. Neke od tih zvezda se gravitaciono povezuju u masivna svetlucava jata ili zvezdane klastere. Astronomska osmatranja pokazuju da se oko 90% ovako nastalih zvezdanih familija raspadne još tokom sudara galaksija (vreme je relativno), tako što se individualne zvezde razilaze i povlače u maglovitu pozadinu galaksije.

Dakle, sudar svetova nije nužno i sukob u kojem jedan teži eliminaciji drugog, već može predstavljati dugotrajni proces spajanja “dvoje u jedno”, tokom kojeg se neprestano rađa i umire.

Ova uzbudljiva fotografija Svemirskog teleskopa Hubble prikazuje sudar takozvanih “Antena galaksija”, udaljenih šezdesetak miliona svetlosnih godina od nas, u sazvežđu Gavrana. Sudar ovih galaksija je otpočeo pre oko 500 miliona godina, pri čemu su obe galaksije za sobom ostaville tragove odbačene zvezdane prašine, koji podsećaju na antene insekata. Ovaj najmlađi i nama najbliži primer sudarajućih galaksija otkrio je Fridrih Vilhelm Heršel 1785. godine, a meni se čini kao da je bilo juče. Očekuje se da će se jezgra ove dve galaksije “ujediniti” za oko 400 miliona godina.

Iako je gornja slika veoma jasna, hajde da se malo distanciramo od nje i proširimo poglede, možda ćemo, na taj način, još jasnije sagledati njenu suštinu.

Na šta vas ova slika podseća?

Mene podseća na Belo Srce, što je indijanski nickname koji sam prilikom našeg prvog susreta nadenuo mojoj dragoj, samo nebo zna zašto. :)

Smatra se da većina galaksija tokom svog života pretrpi bar jedan ovako značajan susret i da će, za nekih milijardu godina, slična sudbina zadesiti i naš Mlečni Put.

Sačekajmo Andromedu. ;)

Mark Twain - sto godina kasnije

Ponekad se zapitam da li svetom vladaju vickasti mudraci ili imbecili koji to misle ozbiljno.

Pretpostavimo da ste idiot. I pretpostavimo da ste kongresmen, ali to sam već rekao.

Da se glasanjem nešto može promeniti, oni nam ne bi dali da glasamo.

Kada god primetiš da si na strani većine, vreme je da promeniš stranu.

Imamo najbolju vladu koja se novcem može kupiti.

Bankar je čova koji će vam pozajmiti svoj kišobran kada sija sunce, pod uslovom da mu ga vratite čim počne kiša.

Cenzura je kada odraslima zabraniš šniclu samo zato što bebe ne mogu da je sažvaću.

Istorija se ne ponavlja, ali se zato često rimuje.

Civilizacija je jadna pokondirena tikva, puna surovosti, sujete, arogancije, zlobe i hipokrizije.

Laž proputuje pola sveta dok istina još uvek navlači cipele.

Nema veće istinoljubivosti od sopstvenog priznanja da si lažov.

Svaka generalizacija je lažna, uključujući i ovu.

Postoje tri vrste laži: laži, notorne laži i statistike.

Cifre ne lažu, ali zato lažovi cifraju.

Ako ne čitaš novine, bićeš neinformisan; ako ih čitaš – dezinformisan.

Oni koji ne čitaju dobre knjige se nimalo ne razlikuju od nepismenih.

Klasika, to su one knjige koje svi hvale, a niko ne čita.

Vagnerova muzika je daleko bolja nego što zvuči.

Bog je prvo stvorio idiote. To mu je bila vežba. Onda je stvorio školske odbore.

Ne dozvolite da vam školovanje omete obrazovanje.

Sve što vam treba u životu su neznanje i samopouzdanje; uspeh je zagarantovan.

Niko ne može naučiti sve. Gradivo je preobimno i menja se iz časa u čas.

Kada sam imao četrnaest, moj otac je bio toliko glup da nisam mogao da ga trpim pored sebe. Kada sam napunio dvadeset i jednu, bio sam zadivljen koliko je stari naučio za sedam godina.

Uz samo malo truda, lako možemo naučiti da istrpimo nesreću. Tuđu, naravno.

Prošao sam kroz užasne stvari u životu, od kojih su se neke zaista i dogodile.

Nisam bio na toj sahrani, ali sam im poslao telegram podrške i odobravanja.

Ne plašim se smrti. Bio sam mrtav milijarde i milijarde godina pre nego sam rođen i nikada nisam imao neprijatnosti zbog toga.

Voleo bih da živim u Mančesteru. Prelazak iz Mančestera u smrt bi bio neprimetan.

Propast sveta bih voleo da sačekam u Sinsinatiju. Tamo sve kasni po deset godina.

Najhladnija zima koju sam doživeo bilo je leto u San Francisku.

Problem sa vama iz Čikaga je što mislite da ste najbolji samo zato što ste najbrojniji.

Divno je što su otkrili Ameriku, ali bi bilo još bolje da su je promašili.

Ulice Carigrada su prizor koji svako mora da doživi jednom u životu, nikako češće.

Bolje je držati jezik za zubima po cenu da pomisle da si glup, nego progovoriti i tako im otkloniti svaku sumnju.

Prava reč može biti efektna, ali nikada kao pravovremena pauza.

Razlika između prave reči i one koja joj je najbliža je kao razlika između munje i svica.

Jezik je varljivo i nepouzdano sredstvo, gotovo je nemoguće poređati deskriptivne reči na način kojim se ne preuveličavaju činjenice – uz pomoć mašte čitaoca, koja je uvek spremna da radi bez potrebe i bez rezultata.

Što više objašnjavaš, sve te manje razumem.

U Parizu su me uvek gledali belo kada sam im se obraćao na francuskom. Nikada mi nije pošlo za rukom da te idiote nateram da razumeju sopstveni jezik.

Zahvaljujući veštini dobrog vladanja jezikom, uspeo sam da im ne kažem ništa.

Čovekov karakter se može naučiti iz najčešće upotrebljavanih prideva u konverzaciji.

Ako nađete izgladnelog psa i pomognete mu da se oporavi, on vas neće ujesti. To je glavna razlika između psa i čoveka.

Ljudska rasa je kukavička rasa i ja ne samo da marširam u toj povorci, nego nosim i zastavu.

Postoji više dobrih načina da se zaštitimo od iskušenja, ali je kukavičluk daleko najefikasniji.

Svi živimo braneći svoje kukavičluke nazivajući ih svojim principima.

Hrabrost je odolevanje strahu, savladavanje straha, a ne odsustvo straha.

Najgora vrsta samoće je kada niste zadovoljni samim sobom.

Kad nas ljudi ne cene, mi smo duboko uvređeni, a duboko u svom srcu ni sami sebe ne cenimo.

Ljudima je uvek više stalo da im priznate talenat koji nemaju, nego da ih hvalite zbog petnaest talenata koje imaju.

Ima ljudi koji se strogo lišavaju svega što se može pojesti, popiti i popušiti, a što je na bilo koji način steklo lošu reputaciju. To je cena koju plaćaju zbog zdravlja. I zdravlje je sve što dobijaju zauzvrat. Kako je to čudno. To je kao da trampite sve što imate za kravu koja ne daje mleko.

Budite oprezni sa knjigama o zdravlju. Možete umreti zbog štamparske greške.

Zarekao sam se da nikad neću pušiti dok spavam.

Pušim umereno, ne više od jedne cigarete istovremeno.

Ostaviti pušenje je najlakša stvar na svetu, ja sam ga ostavljao bezbroj puta.

Ako u Raju nema pušenja, ja ne idem.

U Raju je dobra klima, u Paklu je dobro društvo.

Alkohol je možda najveći čovekov neprijatelj, ali Biblija kaže “voli svoga neprijatelja”.

Žao mi je ljudi koji ne piju. Kako god se osećali ujutru kada se probude, do kraja dana se neće osećati ništa bolje.

Potrebno mi je samo jedno piće da se napijem, ali nikako da zapamtim da li je to trinaesto ili četrnaesto.

Ne treba preterivati, ali preterivanja u piću nikad dosta.

Većina ljudi jedva izdrži sat vremena nedeljno u crkvi, kako li će tek izdržati večnost na sličnom mestu?

Hrišćanski narodi su najprosvetljeniji i najprogresivniji, uprkos svojoj religiji.

Postojao je samo jedan Hrišćanin. Uhvatili su ga i razapeli – na vreme.

Da se Hrist sada pojavi, sigurno ne bi bio Hrišćanin.

Pod izvesnim okolnostima, bogohuljenje donosi olakšanje kakvo ne može čak ni molitva.

Sve mogu da poštujem, osim onog što drugima predstavljaju svetinju.

Šta uraditi sa čovekom koji je izmislio proslave jubileja? Samo ga ubiti, to bi bilo preblago.

Mark Twain (30. novembar 1835. – 21. april 1910.)