Jedan Saša iz voza.
Dva dinara druže.
Tri poljupca hoću ja.
Četir’ konja debela.
Dođi u pet do pet (dolazim za pet minuta).
Rano jutro, pola šest.
Sedam dana sam (i gore i dole).
Ko nekad u osam.
Devet sati udara.
Patim evo deset dana.
Jer jedanaesta za me ti si zapovjed.
Okružni sudija reko dvanaest godina.
Od trinaest dana, dvanaest mi je loše.
Sa četrnaest sam popio prvo pivo.
Petnaest godina u vetar poslatih.
Kad sam imao šesnaest, nisam bio sasvim svoj.
Sedamnaest mi je godina, baš bih probala.
Nemam ja onih osamnaest godina.
Moje društvo ordinira od 19 do 22.
U sobi dvadeset tri.
Dvadeset i četri sata dnevno.
Poludim li u dvadeset pet.
Na minus dvadeset i šest.
Dvadeset i sedam dana ja se budim sam.
Bilo ih je dvadeset i osam (bilo ih je više nego što je ikada u jednoj pesmi bilo ljubavi).
Tri put sedam, dvadeset i jedan, i još osam, eto toliko sam.
Trideset u hladu, ljeto je u gradu.
Trideset i jedan dan, bez tebe umoran.
Trideset i dva u meni nemira.
Trideset i tri razloga ti dajem.
Umrla je s trideset i nešto.
On je trideset peta, šesta.
Imam 37 godina i vrijednu diplomu.
U prosjeku tisuću devetsto trideset osma.
Proleterskih brigada 39, kod Prković.
Imamo zajedno četrdeset.
Četres prve, četres prve, Hitler udario.
Moja generacija iz četrdeset druge.
Četrdeset neka na vrata već kuca.
Ni za pedeset godina to neće da se promeni.
Šezdeset druge, šezdeset treće, kad ste mlađi bili.
Vratiće se opet osam šezdeset.
Sedamdeset i dva dana na mom srcu leži rana.
Osamdeset četvrta se vuče.
Onda su došle devedesete, tužne i nesretne...
Doživeti stotu.
Sa dvesta dvadeset u voltima.
Ja mislim trista na sat.
Ne želim da živim hiljadu godina.
Raspolažem s još milion nježnih i bezobraznih podataka naše mladosti...
A četri i po milijarde napolju je pevalo.
Update: Hvala bratu Sizifu na uzaludnom trudu da sastavi play listu
