petnaest
minuta posle ponoći
sakupljam prašinu prethodnog dana
da je još jednom osetim pod prstima
pre nego je zauvek
oduvam sa
dlana.
juče se
raspršilo u mojem sećanju
taj prah je sve što unosim u novi dan
u kojem me ona ista neizvesnost čeka
sa kojom sam sinoć
potonuo
u san.
Нема коментара:
Постави коментар