Bolestan sam. Teško, teeeeško. Duuugo, dugo.
Patim od osećaja superiornosti i to je pogubno po mene.
Nedostatak konkurencije dovodi do nedostatka želje i ambicije.
To ubija svaku akciju, što dovodi do stanja svesti koje se može nazvati čekanjem.
Čekanje bez očekivanja. Skoro kao nirvana. Čekam da odem.
Srce mi je poletelo u velike visine, a ja sam ostao dole i bez srca. Ništa me ne dotiče.
Terapija koja dovodi do nekog trajnijeg olakšanja, nikad neće biti izmišljena.
To je superiorno znanje.
Toliko sam superoran, da ću pomoć i spas da zatražim od inferiornih. I to bez trunke blama.
Da li biste mi poverovali?
Нема коментара:
Постави коментар