Prosjak

Uzmite moje breme braćo, ne ustručavajte se,
Podelite sa mnom moju kob, biće vam lakše,
Ponesite deo mojih teškoća, da se malo uspravim.

Prosjak sam, koji žarko želi
Jade svoje sa vama da deli.

Evo vam malo stida, ponesite ga bar do ugla,
Uzmite ovo moje ćutanje i razglasite ga,
Daću vam i košmara deo, kad vas budem sreo.

Prosjak sam, ali se ne kajem
Evo, i kajanje vam dajem.

Moju zebnju i drhtaje prenesite do toplih mora,
Usitnite moju patnju raznoseći je na sve strane sveta,
Molitvu mi uslišite i izgovorite, jer su me reči napustile.

Prosjak sam, ali dobro pamtim
I sve ću duplo da vam vratim.

Bol moje duše, barem danas preuzmite,
Uvećajte moje dugove pa mi ih vratite,
Strahove slobodno ponesite, vratiće se sami.

Prosjak sam, ali dugo trajem
Jer ne prosim, nego dajem.

Uzmite mi od prošlosti i dodajte vagi da pretegne,
Polovinu mojih godina premestite u drugu ulicu,
Sa darovima vas narednih dana i tamo čekam.

Prosjak jesam, ali ko vas jebe
Zadržaću ipak, nešto i za sebe.