Branko

Rodio sam se od jutros
uprkos svim podacima o meni
a ipak stariji sam
od jutra i od sutra
i nisam zaboravio ništa
što je bilo pre mog rođenja
i sećam se svega
što je bilo posle moje smrti
i nisam kriv nizašta
što se desilo juče.

Branko Miljković

(29.Januar 1934 - 12. Februar 1961)

Ne stojim dobro sa datumima, ali sam upravo saznao da je sutra godišnjica smrti velikog pesnika Branka Miljkovića. Da sam to znao ranije, možda bih napisao i neki prigodan tekst o njemu, ovako mi ne preostaje ništa drugo nego da se na brzinu prisetim nekih njegovih, a meni najdražih stihova:

Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog između prstiju
budim je zbog reči koje peku grlo…

…uzalud je budim
jer će se probuditi drukčija i nova.

Dok su obale u svađi
Vode će mirno proticati.

Siđoše u pakao po nepravdu
Na kojoj se može ogrejati.

Evo cveta dovoljno smelog da miriše
Na praznom mestu i u uspomeni.

Ovo će se neizvesno kretanje završiti suncem.
…
Čuješ li zvezdani sistem moga krvotoka!

Dok budeš pevao ko će
Tvoje breme da nosi
Dok jedini prkosiš
Siromaštvu jasnoće.

Kuda ću? šta ću? svuda me noć traži.

Budan ja kradem ono što oni sanjaju.

Dockan je da posumnjamo u ono što je u našoj svesti
Celoga života reči su nas krale.

Kad narod otkrije tajnu kako se postaje velik
Trgovi će ostati bez spomenika.

Niko ne čuje
kako šumi lišće.

Ako pronađu zajednički jezik
Ptica i vatra mogu spasiti svet.

Dubina je sama svoj neprijatelj
Moje oči bez mene lepšu zoru vide…
…Pozdravljam te nepotkupljiva zoro sveta.

Ne postoji nebo koje je plavo
to je samo eksplozija našeg iznenađenja
nad prazninom.

Nema mene al’ ima ljubavi moje.

Sam u snu svome - ko će da me spasi!

Najlepše pevaju zablude.

Ko ne ume da sluša pesmu, slušaće oluju.

Kad mastilo sazre u krv, svi će znati
Da isto je pevati i umirati.

Hoće li sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj.

Pustite me da koračam
Prema sebi kao prema svome cilju.

Ako smo pali bili smo padu skloni.

Varka prodre u reč
Vatra dostojna proleća.

Vreme je da cvet progovori, a usta zaneme.

Ubi me prejaka reč.