Malo ću da zacrnim. Jebiga i to je život. Neko čijoj sam se životnoj energiji oduvek divio se tiho sprema da me zauvek napusti. Moj vitez života se priprema za kosmički herbarijum. Danas sam ga video i učinilo mi se da sanja. Jedva budan, ali kao da sanja? Šta bi mogao da sanja čovek koga više nema? U jeku života obično sanjamo ono što nemamo. Možda on sada sanja ono što je imao, možda sanja život?
Na krilima snova, drskom letu vičan,
Nebeskih je bio oluja presretač.
Sad u jadu svome leži nepomičan,
Svoje nebo sanja oboreni letač.
Pretvorite vaše snove u život. Ne obratno. Let nam ne gine, usmerimo ga na vreme.
Sreća što sam ga poznavao nadjačava tugu. Putuj prijatelju. Stići ću te ja.
Нема коментара:
Постави коментар