Zvoni pobuna u mojoj sobi.
Moje se stvari od trajanja brane.
Htele bi da nisu. Da su okončane.
Svaka bi da se u prah izdrobi.
Gola svetlost je legla preko stola.
Sa svih strana je pobuna ustala.
Buni se voda iz svetlog bokala.
Sve je u sobi svijeno od bola.
Veličanstven je taj napor u vodi
Da razbije staklo i da se razlije.
Sve što je ovde htelo bi da nije.
Htelo bi od svega da se oslobodi.
Oseća mi ruka čega god se dirne
Da više nije ono što se hoće.
Bune se stvari oku tako mirne
A duši prepune nereda i zloće.
Petar Pajić
Нема коментара:
Постави коментар