Ti odande gde me nema dovoljno
a ja odavde gde te nema dovoljno
kopamo kroz sebe, nama u susret
hodnike obećane svetlosti
ne bismo li se najzad našli
tamo gde nam najviše nedostajemo
na onoj strani čak, čak, čak…
Dokopaćemo se nejasnog jutra
u kojem ćemo se probuditi
na suprotnim stranama tunela
shvatajući da smo propustili
trenutak u kojem smo bili najbliži
pre nego smo se zauvek mimoišli
jer je bio mrak, mrak, mrak…
Нема коментара:
Постави коментар