Odgledah na RTS-u tužnu priču o herojstvu i nemoći naših pilota za vreme NATO agresije. Herojstvo se ogleda pre svega u tome što su uopšte poleteli, unapred svesni da su letilice tehnički osposobljene taman toliko da mogu da polete, bez ikakve mogućnosti za borbena dejstva. Sva ljudska nemoć se sabila u jedan jedini let, u trenutak za koji su se pripremali čitav svoj život, u kojem bi trebalo da odbrane nebo ili polože taj život i tako potvrde njegov smisao, a u kojem su shvatili da su samo tačkice na radaru svetskog besmisla, pasivne figurice na poligonu za trening agresorske alijanse, lake mete nevidljivog neprijatelja na kojeg neće ispaliti nijednu raketu. Bio je rat, oni su svoju patriotsku i profesionalnu dužnost izvršili bespogovorno i najbolje što mogu, svesni da su zloupotrebljeni od strane onih koji si ih gore poslali sa ciljem da stvore lažnu sliku o nama, sliku koja je u neskladu sa realnošću, ali u potpunom skladu sa njihovim šabanskim shvatanjem patriotizma.
Ne znam da li je neko od poginulih pilota dobio svoju ulicu, jedino znam da su preživeli dobili penziju kao ratni veterani i da se sada bave nekim drugim, prizemnim stvarima. Bilo pa prošlo, nastupio je mir, došla je nova generacija pilota koja ima priliku da potraži smisao svoje profesije u niskom preletu iznad teniskog kompleksa na kojem je upravo održan šabanski turnir u organizaciji šabanske familije, potpomognut od šabanske vlasti, a sve u službi stvaranja lažne slike o nama, afirmacije kolektivnog šabanskog patriotizma i promocije ponekog individualnog šabanizma.
Ne bih voleo da živim na nekoj tužnoj adresi, recimo na bulevaru Toše Proevskog. Baš kao što ne volim da čujem da se tamo neki šabani bogate tako što svakih 6 meseci izbacuju njegov novi CD. Za Đinđića sam glasao na svim izborima na kojima je učestvovao, ali bi mi bilo nelagodno da živim na njegovom bulevaru zajedno sa šabanima koji su ga ubili. Baš kao što mi je nelagodno kada čujem da ga neki drugi šabani svojataju. Ne izjednačavam, ali imam razumevanja da ima i onih kojima je još nelagodnije da žive na tom bulevaru, taman toliko koliko bi meni bilo da u ličnoj karti pored mojeg imena stoji i ime Slobodana Miloševića. Ne opravdavam, ali donekle mogu da razumem da je za nekoga zajebano da preko noći postane stanovnik Bulevara Šabana, iako bi meni lično daleko teže palo da živim na Bulevaru Mikija Jevremovića. Kada su imena ulica u pitanju, ja sam za istorijsku distancu. Ako baš moramo da se okumimo s pokojnicima, onda barem zaobiđimo savremenike na čijim se čituljama slova još nisu osušila.
Jok, šišarke, niške šabanske vlasti nas uveravaju da će vreme i istorija pokazati kako je Niš moderan i kulturan evropski grad pun s' toleranciju ko šipak s' semenke. Dok čekaju da pogolem šipak sazri, na ulicama istog grada se međusobno oblatiše i umlatiše, crna udovica i beli indijanci pojačani nekim čobanom na biciklu. Posle verbalno-torbarskog obračuna udovica je izjavila da napušta ukleti grad i da se seli u Dansku. Geljan dade, dur dureste, amen achavdja, možda smo ga ovako ubili po drugi put, ali nema veze, njemu evropski bulevar, udovici evropska viza, pa malo li je za romsku populaciju? Ne bih se ovde fokusirao na rasizam, već na ogavno licemerje tipa - ako već ne možemo da damo Romima ono što nemaju, 'ajde da im damo ono što nema niko, daćemo kralju Šabanu ono što nemaju ni Dragan Stojnić, Janika Balaš, Sergej Rahmanjinov, Franc Sinatra, Davis Miles... Mogu još da nabrajam, ali 'ajde da nam serviramo lažnu sliku o nama, silom prekrstimo ćoravo sokače u Boulevard of broken dreams, da se lepo vidi da kod nas nema rasizma!
Nezavisno od rasizma, da li neko od vas može da zamisli da će za koju godinu živeti na Bulevaru Predraga Živkovića Tozovca! Možda je loš primer, pokojni Toza je još uvek živ, ali ni Šaban se nije pošteno ohladio, pa šta? Dobro, neka bude Bulevar Savčića Čobija ili Avenija Rođe Raičevića ili Sokače Tomislava Čolovića. "Mali mrav, mali mrav u nedrima nest'o, joj da l' da menjam prebivališta mesto?" Imamo li konsenzus ili ćemo da skupljamo potpise i vežbamo građansku neposlušnost? Jedan je Šaban, to je tačno, ali zar je onolika Amerika sa onoliko zvezda i bulevara, samo jedan dodelila svima onima koji zaslužuju istorijski otisak u asfaltu. Mi oskudevamo s bulevarima, ali zato imamo toliko šabana sa sličnim pretenzijama da bi nam i koridor 10 bio mali. Evo, uzmimo Dinkića, čovek je ladno objavio da je okončao ekonomsku krizu. Lažna slika o nama? Jok, čini ti se.
Нема коментара:
Постави коментар