Katarza Aristotelova

pa da
kad doživiš razna sranja
to ti daje kurčevitost
da pomisliš da si neki baja
glavni baja bola
prošao si kroz pakao i preživeo
što ti daje za pravo
da karaš sve unaokolo
to ti je ta
kako da kažem
zaliha smrti koja ti daje snagu
i pravo da se kurčiš
da svima soliš pamet
očekuješ od ljudi razumevanje i saosećanje
a kada ti ga pruže
teraš ih u pičku materinu
ono kao
sad ću vam se najebati mile majke
svi ste mi krivi za sve
stalno nešto sereš
niko ti ništa ne može
ali si i dalje ogorčen
a onda jednoga dana
shvatiš da si zao
počneš da misliš o svojim postupcima
počneš da se posmatraš izvana
i tada ti se otvore vrata
kroz koja kada prođeš
postaješ dobar čovek

Bill Callahan - Night

Kako napisati pesmu

ispiši hiljadu strana
a zatim ih spali
bez pompe
i sentimenta

pre punoletstva pročitaj
sve knjige
koje ti dopadnu šaka
a onda prekini

i potroši još jednu deceniju
potkradajući i ubijajući
svoje literarne idole

kloni se udruženja pisaca
i katedre lepih umetnosti
jedino čemu te
oni mogu podučiti
je poslušnost
i lažno samopouzdanje

izađi na ulicu
i dopusti sebi da budeš
prebijen od huligana
zvanog život

a onda se dovuci kući
i precrtaj
svoj najbolji stih
pre nego se onesvestiš

okači se kandžama
o zidove svoje sobe
i ne puštaj
dok ti nokti ne otpadnu
i dok poslednja kolonija termita
ne salutira tvojoj istrajnosti

piši

piši

piši

piši

piši

piši

piši

ne traži od Boga
bogatstvo
slavu
ženu

moli Ga
za čudo
za neizvestan život
i za nešto dobrog mastila

a onda počni sve ispočetka

ako doživiš osamdesetu
možda napišeš
jednu pesmu

jednu
besmrtnu
pesmu

koja će okončati
ratove

koja će rasplakati
ubice

koja će uspraviti
posrnule

koja će uzvisiti
ponižene

koja će poniziti
ohole

koja će umiriti
mrtve

koja će probuditi
žive

koja će...

ma, jasno ti je

idi sad
i piši

original by Robert Bruce

Ljubavni život Mudimira Srajkovića

Imao sam devojku iz Ralje,
ta je brzo produžila dalje.

Imao sam devojku iz Gruže
ni ona se ne zadrža duže.

Imao sam jednu iz mog kraja,
ali ni ta veza ne potraja.

Jedna me je, iz Gadžinog Hana,
ostavila posle pet-šest dana.

I sa onom što beše iz Čačka,
dođe vreme da se stavi tačka.

Imao sam curu iz Mramorka,
trošila je k'o da j' iz New Yorka.

Imao sam curu iz Palanke,
zbog nje brzo ostadoh bez banke.

Imao sam devojku iz Kule,
spustila mi konto ispod nule.

Imao sam curu sa Voždovca
i sa njom se raziđoh zbog novca.

Slično beše s curom iz Zemuna,
ostavi me zbog nekog tajkuna.

Čak me jedna što dođe iz Pirot
napustila jer sam mnogo sirot.

Ljubio sam jednu iz Laćarka,
ali shvatih, sve je bilo varka.

Imao sam curu iz Sopota,
njena ljubav beše mi Golgota.

Imao sam devojku iz Ljiga
i sa njom sam im'o puno briga.

Imao sam curu iz Inđije,
otrovna je bila poput zmije.

Imao sam curu iz Brestača,
al' je našla boljega jebača.

Imao sam curu iz Trebinja
otišla je jer sam muška svinja.

Šutnula me M. iz Novoga Sada,
jer od mene nema većeg gada.

Imao sam devojku iz Šida,
ta je rekla da sam prava gnjida.
(u stvari je bila iz Gibarca
i otišla zbog drugog muškarca).

Prevari mi devojka iz Niša,
"udajem se, a tebe ko šiša".

Imao sam curu iz Gradišta,
otišla je, nije rekla ništa.

Sada volem jednu iz Perleza,
i ona me stalno nešto zeza.

Al' me od svih najviše opekla,
jedna dekla neznanog porekla.

Inspired by Tom Waits

Čik pogodi šta imam za večeru

Zeca u vinu, jagnje u blatu,
luk i slaninu, šopsku salatu,
kulen, projaru i plavu traku,
biftek na žaru, ajvar, musaku.

Pitu bez kora, jare u glini,
plodove mora u testenini,
pticu u mleku, pečeno prase,
pa štrudlu neku s mak i orase.

Pohovan mozak, burek sa mesom,
tzatziki umak sa urnebesom,
punjenu gusku, sarmu, tortilju,
salatu rusku, smuđ na roštilju.

Pečeno pile na bečki način,
teleći file, lovor ko začin,
i feferone i sir od koze,
tri toblerone, dve kaprićoze.

But u pepelu, mleko u prahu,
sve ću da smažem u jednom dahu,
ashes to ashes, dust to dust,
odoh da jedem, because I must.

Između dva ludila

Rođen sam između neba i tla
Opstajem između dobra i zla
Prolećem između jave i sna
Propadam između vrha i dna.

Lutam između pakla i raja
Plutam između tame i sjaja
Plivam između ušća i vrela
Trčim između grada i sela.

Stanujem između centra i ruba
Jezik držim između zuba
Ležem između keca i trojke
Budim se između dve tvoje dojke.

Nešto sam između vuka i bika
Glasam se između muka i krika
Krećem se između reči i ćutnje
Treptim između želje i slutnje.

Balansiram između istine i trača
Lebdim između zakona i mača
Plešem između kolektivnog i sopstva
Bauljam između slobode i ropstva.

Jednak sam između manjeg i većeg
Različit između prvog i trećeg
Isti sam između ostalog zvuka
dok dišem između glave i struka.

Most sam između tuge i smeha
Putujem između vrline i greha
Pronađi me između čednosti i bluda
Između krajnosti ima me svuda.

Eh, što nisam drvo

Eh, što nisam drvo, da listam i dišem,
umesto da srcem, tužne pesme pišem,
ili barem stena, što ne zna da voli,
od svesnog života, nema veće boli.

Biti, a ne znati, bez cilja i želja,
Ne znati za patnje, tuge i veselja,
Bez žala za juče, bez strepnje za sutra,
Bez straha da nećeš trajati do jutra.

Bez uzdaha teških, bez sumnje i suza,
Tamne senke, čežnje, nemira i bluza,
Dovoljno je bršljan da po meni puza
Za sve druge stvari, da me boli guza.

Pesma o jednoj ljubavi

Ova pesma polako nestaje
Ova pesma olako nestaje
Ova pesma lako nestaje
A pesma lako nestaje
Pesma lako staje
Pesma ako je
Pesma je
Pesma

Zašto plačem kad je ljubav smešna, pitala me duša neutešna

Ti odande gde me nema dovoljno
a ja odavde gde te nema dovoljno
kopamo kroz sebe, nama u susret
hodnike obećane svetlosti
ne bismo li se najzad našli
tamo gde nam najviše nedostajemo

na onoj strani čak, čak, čak…

Dokopaćemo se nejasnog jutra
u kojem ćemo se probuditi
na suprotnim stranama tunela
shvatajući da smo propustili
trenutak u kojem smo bili najbliži
pre nego smo se zauvek mimoišli

jer je bio mrak, mrak, mrak…

Tvoje reči

Uspori kada pričaš
moram da sačuvam te reči
u nekom herbarijumu
baš kao što deca
rade s leptirima…

Dok me zasipaš slogovima
nasumice kao konfetima
osećam se sveže
kao kolač poprskan
glazurom od jagoda.

Želim da ih berem
kao najlepše cvetove
dok ne preliju rukohvat
a onda pažljivo spustim
u violetnu kutiju za nakit.

Ispričaj mi ono ostrvo
iz tropskih predela moje duše
i ne zaustavljaj se
dok ga ne nastaniš
budućim uspomenama.

Da li ćeš

Da li ćeš me u Decembru voleti kao u Maju
Kad se kao starac približim svom kraju
Da li ćeš me voleti dok kazaljke staju
I ljubiti kao što to mladi znaju
Da li ćeš mi šapnut “čekaj me u Raju”
Jer me voliš u Decembru isto ko u Maju.

Magla

Otvaram prozore zamagljene vrelinom
koju si prethodne noći ostavila za sobom.

Vetar unosi u sobu tvoj miris
koji budi osećaj da sam list
što pada iz krošnje s tvojega stabla
u kojoj sam do malopre boravio.

Prosjak

Uzmite moje breme braćo, ne ustručavajte se,
Podelite sa mnom moju kob, biće vam lakše,
Ponesite deo mojih teškoća, da se malo uspravim.

Prosjak sam, koji žarko želi
Jade svoje sa vama da deli.

Evo vam malo stida, ponesite ga bar do ugla,
Uzmite ovo moje ćutanje i razglasite ga,
Daću vam i košmara deo, kad vas budem sreo.

Prosjak sam, ali se ne kajem
Evo, i kajanje vam dajem.

Moju zebnju i drhtaje prenesite do toplih mora,
Usitnite moju patnju raznoseći je na sve strane sveta,
Molitvu mi uslišite i izgovorite, jer su me reči napustile.

Prosjak sam, ali dobro pamtim
I sve ću duplo da vam vratim.

Bol moje duše, barem danas preuzmite,
Uvećajte moje dugove pa mi ih vratite,
Strahove slobodno ponesite, vratiće se sami.

Prosjak sam, ali dugo trajem
Jer ne prosim, nego dajem.

Uzmite mi od prošlosti i dodajte vagi da pretegne,
Polovinu mojih godina premestite u drugu ulicu,
Sa darovima vas narednih dana i tamo čekam.

Prosjak jesam, ali ko vas jebe
Zadržaću ipak, nešto i za sebe.

Susret

Susreli se dan i veče
gde danas dočekuje sutra.
More ljubi nebo i zemlju
u čarobnoj igri do jutra.

A ja grlim svoje misli lude
i tebe u njima.

Glupi hit

Svima sam se prikaziv’o dok sam bio tašt,
najbolji sam kad ogrnem nevidljivi plašt.

Mnoge stvari nisam vid’o dok sam bio slep,
progledavši, shvatio sam da život je lep.

Gorku patnju kušao sam dok sam bio glup,
a sad krepko pocupkujem, opa-cup-curup.

Mala noćna

petnaest
minuta posle ponoći
sakupljam prašinu prethodnog dana
da je još jednom osetim pod prstima
pre nego je zauvek
oduvam sa
dlana.

juče se
raspršilo u mojem sećanju
taj prah je sve što unosim u novi dan
u kojem me ona ista neizvesnost čeka
sa kojom sam sinoć
potonuo
u san.

Ko nisko pada

Ne dam da me vodi tuđa pamet slepa,
bez strepnje i straha idem putem svojim,
kroz voćnjak trnovit što mi kožu cepa,
osim sebe samog nikog se ne bojim.

Usamljen koračam pravo u visine,
daleko od sveta što ne zna za sreću,
sazvežđe me bodri i o meni brine,
dok podamnom beli oblaci se kreću.

Ta staza me vodi tamo gde mi godi,
gde puno je boja, svetlosti i nota,
i dok dušom letim ka svojoj slobodi,
pronalazim biser u školjki života.

Nadživeće me ljubav

Neprolazna zvezda sa neba se smeje,
namiguje, trepće i dušu mi greje.

Sad plamte u meni i čežnja i tuga,
van zemaljskog kruga u njoj tražim druga.

Svud me verno prati i uvek je ista,
neizbežna svetlost što ka meni blista.

U plesu zanesen astralnom lepotom,
mirim se sa svojim prolaznim životom.

Erotska

Tvoja kosa prekriva moje pamćenje, devojčice moja,
Tvoje zanosno lice noćas je moj topli dom, zavodnice moja,
Tvoje oči su nebo po kojem lutam, golubice moja,
Tvoje usne su pojila moje požude, bestidnice moja,
Tvoj jezik je slatka jagoda u mojim ustima, iluzijo moja,
Tvoje grudi su jastuk za moju čežnju, uteho moja,
Tvoja koža je doza mog smirenja, terapijo moja,
Tvoj stomak je peščana plaža po kojoj sam te tražio, ljubavnice moja,
Tvoja kolena su klesali vekovi dok su ti se nadali, lepotice moja,
Tvoja stopala su epolete za moja ramena, dugonoga fantazijo moja.
Tvoje noge su kao reke zaborava koje se od stopala slivaju ka svome ušću,
ka uzavreloj fontani tvoje ženskosti u koju se jašući na uzburkanim talasima strasti
zabijam duboko svom čvrstinom nadolazeće krvi,
dok ne eksplodiram u tebi do poslednje svoje kapi, ždrebice moja.

Iz njega se budim

Ja nisam pesnik, ja sam njegov sin,
Što raznesen gleda taj poslednji čin.
Obruši se zemlja na umorni plamen,
Nad pesnikom lave sad krst je i kamen.
Pod jorganom snega zaspale su pesme,
To logika kosmosa dozvoliti nesme.

Pesme su tragovi onih kojih nema,
Taj usnuli pevač sad u meni drema,
U hladnoj samoći iz njega se budim,
Da održim plamen ja stihom se trudim.
Vatreno iz duše do neba se diglo
Crveno je sunce na sahranu stiglo.

Još uvek je kosmos trag svetla u tami
Što prazninu puni i večnosti mami,
Crveno je sunce moj razgovor s tobom,
Večnost koja rađa i nad tvojim grobom.
Svetlost nam sa neba prebrojava trenke
Pokraj krsta ležim ja umesto senke.

Prevaren

Varaju me mnogi što pristaju na prevaru,
varaju me sledbenici zalutalih predvodnika,
varaju me prijatelji što odlaze i zaboravljaju,
a pamćenje me vara s nezaboravom.

Majka me vara svojom nevericom,
otac me vara jer veruje u nemoguće,
vara me i bivša draga što mi se
još samo u snovima javlja,
sam sebe varam što snovima verujem
a snovi me s javom prevariše.

Svi moji preci me debelo prevariše
što me do ovde dovedoše i ostaviše,
danas me varaju vizionari,
čije velike ideje žderu moj mali život,
prevaren od ljudi, s pticama se družim.

Ako Bog je istina, od Boga sam prevaren,
više ne očekujem i nikog ne oplakujem,
mirim se s planetom i pristajem na laž.